asthma nsf

Vežbanje i astma

“Još od prapostojanja, još od zore čovečanstva, vodi se na ovoj planeti najpresudniji  i najkrvaviji gradjanski rat koji od svih sporednih, sekundarnih, nevažnih, niko i ne primećuje. To je rat izmedju ljudi i androida.” Kaže Pekić u Atlantidi. Ti androidi utiču na nastanak raznih bolesti i alergija, naročito mobilni telefoni i internet. Oni direktno utiču na nastanak astme kod dece, a indirektno na gojaznost koja dovodi do dijabetesa, smanjujući osetljivost tkiva na insulin.

Većina osoba koje imaju kontrolisanu astmu imaće koristi od redovnog vežbanja, koje pomaže smanjenju potreba za udisanjem vazduha za različite zadatke, što im olakšava da obavljaju normalne svakodnevne aktivnosti sa manjim gubljenjem daha i ređim napadima astme. Nekoliko studija pokazalo je da redovno vežbanje može i da smanji broj i težinu napada astme izazvanih vežbanjem.

Osnovni ciljevi treninga su:
a) da poboljšaju funkcionalni kapacitet
b) poboljšaju funkcionalno stanje
c) smanje težinu subjektivnog osećaja nedostatka vazduha
d) poboljšaju kvalitet života.

Osobama koje pate od astme preporučuje se redovno vežbanje, pogotovu deci. Redovno vežbanje kardiovaskulatorne funkcije, sprečava pojavu gojaznosti i važno je za razvoj motornih veština kod dece. Podržavanjem nekih odrednica i primenom lekova za lečenje astme uz nadzor lekara većina dece i odraslih koji pate od astme mogu da se bave svim fizičkim aktivnostima.

Svaka osoba koja pati od astme drugačije će reagovati na vežbanje, a i odgovor samog organizma jedne takve osobe na vežbanje može da varira tokom vremena, zavisno od tipa i intenziteta vežbanja, kao i od faktora životnog okruženja, kao što su temperatura i vlažnost vazduha.  Adekvatna primena preventivnih lekova znatno može da smanji učestalost i intenzitet astme izazvane vežbanjem, koja je predvidiva i lakše se kontroliše.
Plivanje, hodanje i aktivnosti umerenog intenziteta manje su rizične nego intenzivnije aktivnosti, kao što je trčanje.  Što su veće potrebe respiratornog sistema veća je verovatnoća da će vežbanje izazvati napad astme.
Zagrevanje pre početka treninga je veoma važno jer omogućava da se kardiorespiratorni sistem postepeno prilagodjava zahtevima vežbanja.  Zagrevanje treba da se sastoji od laganih aktivnosti aerobnog tipa i vežbi za fleksibilnost mišića.
Trening snage se preporučuje dva do tri puta nedeljno i treba da sadrži vežbe za angažovanje celog tela ili velikih mišićnih grupa na intenzitetu 50-85% VO2max ili 60-85% maksimalne srčane frekvencije koja zavisi od starosnog doba.
Treba izbegavati vežbanje na hladnom i suvom vazduhu, dok vežbanje u zatvorenom kontrolisanom okruženju u kojem ima manje alergena i zagadjivača vazduha može da smanji rizik od napada astme izazvane vežbanjem.
Treba izbegavati vežbanje u toku ili neposredno nakon infekcije respiratornih organa jer povećava podložnost napadima astme.